"Godina prođe, dan nikad."
Ne znam kako neki tekst treba da bude napisan. Ili knjiga. Ili bilo šta. Kada malo bolje razmislim, nikada nisam umela preterano da kitim stvari koje sam htela da kažem. Sve je bilo iskreno napisano, pa je i ovo. U filmu Midnight In Paris, Ernest Hemingvej kaže: ''It was a good book, because it was an honest book.'' Mislim da u tome i jeste suština stvari.
Čitajući svoje prethodne blogove, osećam dozu patetike koju ne volim da vidim ni na filmu, još manje u svom životu i nečemu što sam stvorila. Od mog poslednjeg bloga prošlo je mnogo, i slobodno ću da kažem da sam se od tada promenila. Na bolje, ili na gore, svejedno, neka sudi ko kako hoće.
Kraj je decembra. Verujem da svi sada, barem pred spavanje, sumiraju ovu godinu. Uspona i padova ima ne zna im se broj. Oni koji su pročitali moje prethodno napisane redove patetike, znaće o čemu mislim. Tu nema mnogo dileme. Nikada mi nije bilo žao stvari koje sam uradila jer sam uvek znala razlog za iste. Nažalost, mnoge su ostale u lošem sećanju, jer su i mnogo bolele. Razlog zbog kog ne mogu da ulepšavam svoje redove jesu baš te stvari. One su mi pomogle da shvatim da svakodnevica nije kao knjiga Džejn Ostin. I ne prođe jedan jedini dan da ne zažalim što nisam npr. Elizabet Benet. Danas se sve svodi na mnogo prostije stvari, i sve je postalo banalno. Realnost gledam kao surovu, i nemam razloga da je ulepšavam. Izlazak nije dobar ako se nisi napio toliko da poslednja stvar koje se sećaš jeste momenat u kom naručuješ svoje prvo piće i ako te posle istog nije tri dana sramota zbog stvari koje si radio. Prijatelja je sve manje, postepeno se pretvaraju u poznanike koji samo prenose stvari koje si u poverenju rekao. Odnos sa suprotnim polom se sveo samo na sex bez emocija. Svaki deseti napravljen film je dobar. Muzika nije dobra ako uz nju možeš da se lepo provedeš bez narkotika. Svet je postao jedno životinjsko carstvo. Ono po čemu smo se, izmeđuostalog, razlikovali od životinja, davno je nestalo.
U ovakvom okruženju meni vreme neumitno prolazi. Tražim izlaz iz ovakve situacije, a znam da će me isti odvesti u mnogo goru. Adaptacija na ovakve uslove života je neminovna. Smak sveta nije uopšte neophodan, dovoljni smo mi, ljudi, da bi se jedna era okončala.
